Imali ste dugu kosu, nalakiranu i ponekad masnu, košulju sa kratkim rukavima obavezno uvučenu u pantalone, podrazumeva se zvoncare. Vozila se buba. Tu su bili i dugački brkovi tipa “prljavi Sančez” i Rubikova kocka koja je u vama izazivala psihodelični efekat. Bile su to lude 80te godine i nosili ste na ruci neki minimalistički, tanki zlatni satić od 32mm, najverovatnije Doxa ili Helvetia. To je bilo to.
Vaša deca su potpuno, ali potpuno drugačija. Utegnute majice, ćelave glave, krimi-džimi mrki pogledi i samo džipovi. Koncept je samo jedan, što veće to bolje, samo da se vidi, nabucali su se u teretani, njihov zglob je kao vaša butina! Naravno na njemu je satina od 50 mm, koja više liči na onaj Rumba usisivač nego na sat. Nema šta, kasne 90te, rane 2000te.
Sve u svemu trendvi se menjaju, ponekad polako i kontrolisano, a ponekad naglo i za 180 stepeni preko noći. Nemojte da brinete, kao i sve na ovom svetu, oni prate neku cikličnu dinamiku tako da se vrlo često ponavljaju. Nije prekasno za onu minijaturnu dedinu Doxu, mozda se ipak i njeno vreme vrati.
Rana mladost
Vratimo se nekih 150 godina u nazad, u period kada su satovi, naravno džepni, počeli da se masovno šire i postali dovljno dostupni i opšte prihvaćeni kao osnovni element svakodnevice. Oni su naravno postojali i nekoliko vekova pre toga ali su bili toliko komplikovani za proizvodnju i retki da su bili dostupni samo visokoj aristokratiji. To je jedan od razloga zašto džepni satovi obavezno imaju lanac koji se dodatno kači za odelo. Gubitak sata kroz nemar, ispuštanje iz ruke, ili krađu, bio je ravan katastrofi.
Zanimljiva činjenica 1: Pošto se ovakvi satovi danju nose u džepu, a noću obično kače i vise na svom lancu, defakto svo vreme provode u istoj poziciji. Ovo dosta negativno utiče na preciznost jer gravitacija uvek vuče mehanizam u istom smeru. To je razlog zbog koga je Abraham Louis Breguet izmislio revolucionarni tourbillon, mehanizam koji konstantno okreće osovinu balansnog točka tako se ugao gravitacije uvek menja iako sam sat stoji nepokretan.
Zanimljiva činjenica 2: Tourbillon mehanizmi se i dan danas koriste u ručnim satovima najviše kao demonstracija tehničke majstorije i često vuku sa sobom šestocifrene cene, iako nemaju gotovo nikakvu praktičnu finkciju. Sama ruka koju stalno pomeramo zaprovo eliminiše posledice gravitacije na mehanizam.
Evolucija u ručni sat
Iako su ručni satovi postojali i mnogo ranije, to su u stvari bile samo modifikovane verzije džepne varijante, sa zavarenim šinama i mogućnosti da se zakače za kaiš-narukvicu. Prvi pravi ručni satovi, sa fokusom na praktičnost, koji su dobili krunu za navijanje na poziciji 3 sata umesto 12, zapravo su razvijeni za potrebe vojske. Negde pred sam kraj 19og veka vojska je prepoznala potrebu za koordinacijom i usklađenošću, pogotovu kod borbenih manevara, a to je zahtevalo da vojnici konstantno prate vreme i naravno da imaju vizuelni pristup satu bez spuštanja oružja (što je bilo neophodno da bi se izvadio i otvorio džepni sat). Rešenje je bilo jednostavno i praktično, prebaciti sat na zglob i zameniti poklopac sa jakim staklom.
Tokom prve četvrtine 20og veka, pravi namenski ručni satovi su počeli da se proizvode i za svega desetak godina gotovo kompletno zamenili njihove džepne rođake. Dizajn je bio jednostavan i minimalistički, radilo se o elegantnim i tankim kućištima od nekih 30ak milimetara. Ovaj trend je generalno dominirao tržištem više od neverovatnih 50 godina. Prestiž se postizao korišćenjem zlata kao osnovni materijal i umetničkom gravurom.
Sa druge strane ne treba zaboraviti da iako dominanti među generalnom publikom, elegantni satovi nisu bili jedini na tržištu. Postojali su naravno i sportski satovi koji su i te kako privlačili svoje male segmente tržišta i, ironično, baš ti satovi su pripremili teren za svoje naslednike koji danas apsolutno vladaju. Blancpain i Rolex su izbacili svoje verzije ronilačkih satova negde 1953. i 1954. godine, koje su igrom slučaja, estetski gotovo identične verzijama koje se proizvode i danas. Tu je naravno i legendarni Omegin Moonwatch koji je stigao u duboki svemir kroz NASA misije još dalekih 60ih godina. On je takođe ostao gotovo nepromenjen više od pola veka.
Ako vas je ikada zanimalo kako izgleda bezvremenski dizajn koji prevazilazi trenutne trendove, kao i samo vreme, dovoljno je da pogledate sliku. Levo: fantastična Omega 105.003 koja je dospela u duboki svemir na ruci Eda Vajta daleke 1965. godine. Centar: Njen naslednik, model 105.012 koji je sa legendarnim Armstrongom sleteo na mesec 1970. Desno: Savremena tehnologija i Speedmaster koji možete kupiti danas. Ne vidite razliku?
Period kvarcne krize ćemo naravno zaobići jer su u njemu dominirali kvarcni satovi koji su mnogo manje zanimljivi za diskusiju.
Moderno doba
Po autorovom skromnom mišljenju, prava revolucija satova nastaje tek negde početkom 2000ih godina kada se trendovi drastično menjaju. Ovde ulazimo u trend gigantskih satova, sve drastično raste i do bolesnih 50 mm, pojavlju se modeli kao sto su Hublot Big Bang, Audemars Piguet Offshore, Panarai Luminor. Čak i veoma kozervativni Rolex prelazi na takozvana supercase kućišta, i dalje istih dimenzija kao prethodne generacije, ali znatno masivnija i bombastija. Takođe, zanimljivo je što čelik postaje najtraženiji materijal i prestiž nije više toliko vezan za zlato ili sam materijal, već za “moć” brenda.
Audemars Piguet koji je navodno inspirisan franšizom Terminator i Hublot King Power. Dva velika rivala iz ovog perioda, sa svojih monstruozinh 48 mm, sjajni predstavnici trenda 2000ih godina. Dizajnirani prvenstveno za Arnoldovu ruku. Ili eventualno vašu nogu.
Preporuka proizvođača: Dok nosite sat na ruci dozvoljeno je samo udaranje “klasičnog” šamara a nikako bekhenda. Iz očiglednih razloga.
Naravno stižemo i u trenutnu epohu, recimo poslednjih 6 ili 7 godina. Ovde se uviđa blago opuštanje prethodnog trenda i neka vrsta normalizacije. Veličine se nešto smanjuju i vraća se fantastični i vizuelno najprihvatljiviji standard od recimo 40mm u proseku, i dostiže se apsolutna dominacija brenda nad ostalim kvalitetima. Pojednostavljeno, ime u velikom delu diktira cenu.
Dovoljno je pogledati jedan Richard Mille. Radi se o biznismenu, menadžeru koji je rešio da napravi svoj brend 2001. godine i plasira na tržište svoju zamisao sportskog sata. Zanimljiv, netradicionalan dizajn, moderni matrijali, i apsolutno ništa svoje. Kućišta od jednog proizvođača, mehanizmi (ponkad i jeftini) od drugog, komponente od trećeg, sklepano u svojoj radionici. Istorija nula; tradicija takođe. Rezultat je bio više nego zanimljiv, cene ovih satova su sve preko 100.000 evra, svi rasprodati ili na listama čekanja. Kako je to moguće, pitate? Brilijantan marketing i druženje sa svetskom elitom očigledno otvaraju sva vrata. Postignut je toliki uspeh da je brend 2007. kupljen od strane Audemars Piguet-a i najzad pretvoren u pravog “in-house” proizvođača, i tek sada se njihovi satovi mogu nazvati satovima (naravno pričamo u relaciji sa cenom).
Ovo je takođe period drastičnog uspona takozvanih “fashion” brendova. Radi se o popularnim modnim kućama koje su lansirale svoje linije satova ili jeftinim specifično satnim imenima kao što su Daniel Wellington ili MVMT. Oni su postigli neverovatnu popularnost među mladima zahvaljujući društvenim mrežama i modnim “influenserima” tipa Kim Kardašian. Naravno sa aspekta samog proizvoda radi se o apsolutnom smeću, proizvedenom u najjeftinijim kineskim fabrikama. Kućišta su od 10, a mehanizmi od 5 dolara, rok trajanja celog sata koliko i fabrička baterija; neka bude godinu-dve.
Zanimljivo je da za isti novac možete kupiti pravi Swatch ili Casio (kvalitet x5), a za zanemarljivo više pravi pravcati Seiko ili neki švajcarski entry-level, recimo Tissot (kvalitet x50). Naravno ovo je samo još jedan primer modernog doba; vremena nezaustavljive moći marketinga, lobotomirane potrošačke logike, i dominirajuće želje da se poistovetimo sa svojim Instagram idolima.
I šta je na kraju moderno? Baš sad u ovom trenutku.
Dobra vest je da smo trenutno u fazi zavidno visoke tolerancije, pa samim tim sve ide. Možete nositi i onaj oklopljeni G-Shock za ragbi, a bogami i dedinu vintage Helvetiu, i niko vas neće popreko gledati. Naprotiv, možete eventualno izazvati pozitivnu pažnju i zainteresovanost kod drugih. Osim ako ne nosite Rolex od žutog zlata i zavrnute rukave. Onda ste seljak. Ili gastarbajter.