Sećate li se dobrih starih vremena kada ste znali šta kupujete, kada je svaki brend bio unikatan i jedinstven? Ne znate o čemu pričam? Evo jednog primera. Ima u kraju jedan klinac, kao i svaki klinac, loži se na sportska kola, prati formulu i lokalni reli, ali keša nema ni za lek. Godinama skuplja, štedi, muči se, i na kraju mu se ostvari san, kupi sprtsku Alfu! A svi znaju da italijanska kola imaju to nešto, taj neki šmek koji sterilni Nemci apsolutno nemaju. Ponosno podigne haubu da pokaže ortacima “mašinu” kad ono, na raznim delovima piše Fiat! Au blam, au razočaranje. Sa druge strane vi se na primer otvorite za lepi novi Audi, i svaki put kad parkirate ispred kuće, vaš bedni komšija vas podseti kako njegova polovna Škoda zapravo ima isti motor kao i vi. Ma važi. Najradije bi ste izašli i udavili govnara kao pile.
Nažalost ovo je jednim delom posledica globalizacije, a drugim agresivnog poslovnog kapitalizma u kom velike korporacije kupuju sve što mogu i stavljaju pod isti krov gde se tehnologije i proizvodni sistemi dele u cilju smanjenja troškova. Ekonomija nije tema ove diskusije, tako da ćemo ovo prihvatiti kao činjenicu. To naravno nije slučaj samo u automobilskoj industriji koju svi odlično poznajemo; skoro svi brendovi danas pripadaju nekoj većoj grupaciji i svet satova nije izuzetak. Iako ih postoji veoma puno, danas ćemo pogledati tri najznačajnije grupe koje kontrolišu najveći deo ove fine švajcarske industrije.
Swatch
Ako ste mislili da je Swatch samo proizvodjač onih jeftinih plastičnih satova, grdno ste se prevarili. Ova grupacija je apsolutni gigant u industriji luksuznih satova, i vlasnik brendova Omega, Blancpain, Breguet, Glasshutte Original i Harry Winston u ultra visokoj kategoriji, dok su Longines, Tissot, Mido, Hamilton i Rado u srednjoj. Naravno tu su i proizvodi plastične Swatch linije i drugih brendova koji pokrivaju najjeftiniji segment tržišta; njima se nećemo baviti ali treba imati u vidu da su i te kako bitni i vrlo prisutni.
Dok generalno sve grupacije postoje sa jednim jedinim ciljem, a to je razmena tehnologija radi smanjenja troškova (sećate se istog motora u Audiju i Škodi), i povećanje profita za akcionare, Swatch je istorijski nešto drugačiji i vredniji poštovanja. Vratimo se u kvarcnu krizu 70-ih godina koja je defakto potopila celu industriju mehaničkih satova. Omega i Breguet su bili pred bankrotom, a legendarni Blancpain (osnovan 1735), najstariji brend na svetu je zatvoren posle skoro 250 godina sjajnog poslovanja. Nicholas Hayek, vlasnik Swatch-a koji je od samoga početka jako dobro zarađivao na novim, jeftinim kvarcnim satovima, preuzeo je na sebe obavezu da spase i mehaničku satnu industriju. Iskoristio je ogroman priliv novca od plastičnih satova i postpeno počeo da kupuje propale brendove i ponovo ih vraća na tržište. Da nije, Džejms Bond bi najverovatnije nosio Casio, a ne Omegu. U tom slučaju propatila bi i ova sjajna filmska franšiza.
Richemont
Ova grupacija je nešto drugačija, iako poseduje solidan broj brendova u svom portfoliju. Uglavnom svi su u srednjem ili ultra luksuznom segmentu: A.Lange Söhne, IWC, Jaeger LeCoultre, Panerai, Roger Dubuis, Cartier, Piaget, Montblanc, Baume & Mercier, i naravno legendarni Vacheron Constantin. Za razliku od Swatch-a koji pokriva celokupno tržište i sjano profitira od jeftinih satova, Richemont je u dosta lošijoj poziciji jer pokriva samo segment skupih satova, gde je genearlno manje kupaca, a konkurencija dosta jaka. Ono što dodatno pogoršava stvari je činjenica da su i sami proizvodjači iz ove grupe u dosta kategorija konkurenti jedni drugima, što negativno utiče na cene koje mogu da postignu.
Zanimljiva činjenica 1: Čuveni pokušaj Panerai-a da se probije na tržištu nešto jeftinijih satova i pobegne od žestoke konkurencije je bio lansiranje nove linije, pristupačnijih satova pod imenom Luminor Due. Nažalost želja za profitom i sistem smanjenja troškova su učinili da je ovaj model, inače kopija njihovog fantastičnog ronilačkog sata, toliko loše napravljena da ima vodootpornost od jedva 30 metara (umesto standardnih 200). Glavni krivac je poklopac kućista koji zatvara sat samo na pritisak gumice umesto poklopca na šrafljenje koji je bio preskup za proizvodnju. Sat je i dalje bio predstavljen kao “ronilački” i koštao apsurdnih par hiljada evra, što je izazvalo lavinu negativnih reakcija kod fanova i kolekcionara. Dosta njih je okrenulo leđa brendu i počelo masovno da prodaje svoje satove, preplavivši tržište i dodato obarajući cene Panerai-a koji je već bio u lošoj situaciji.
Louis Vuitton
LVMH (Louis Vuitton Moet Hennessy) je ubedljivo najveća grupacija, ali za nas najmanje bitna jer se, kao što ime sugeriše, primarno bavi modom i pićem a najmanje satovima. Sve u svemu, vlasnici su Tag Heuer-a, Zenith-a,Hublot-a i Bulgari-ja. Bitno je doduše naglasiti da je Bulgari, barem u okviru ove grupacije, potpuno nezavisan u dizajnu proizvoda i plasiranju na tržište, dok su ostala tri brenda jako integrisana i pod komandom “holdinga” koji diktira celokupnu poslovnu politiku. Ovde nemamo mnogo o čemu da pričamo, ali se mogu podeliti neke zanimljive trivije.
Zanimljiva činjenica 2: Svi znamo da je Zenith postao slavan po svom čuvenom hronograf mehanizmu: El Primero. Ovo je bio prvi integrisani (nemodularni) kalibar ovoga tipa na tržištu i samim tim dobio je ovo špansko ime: Prvi. Da bi održao tradiciju Zenith je odlučio da svaka nova verzija ovog mehanizma mora da ima neku dodatnu funkciju u kojoj ce biti prvi na svetu. Njegova poslednja evolucija je zaista neverovatna: potpuno mehančki El Primero koji štopuje vreme sa preciznošću do stotog dela sekunde, zahvaljujući svemirskom mehanizmu od 50 herca (standard je 3 ili 4 Hz). Reči naravno nisu dovoljne, potrebno je pogledati ovo tehničko čudo u akciji da bi shavtili koliko je revolucionarno. Jedini problem je što nema nikakve veze sa Zenith-om niti sa El-Primero tradicijom. Dizajniran je na kompjuteru zahvaljujući inženjerima iz Tag Heuer-a, i napravljen uglavnom od strane robota. Fanovi su ljuti ali nema veze, bitno da je gazda isti.
Zanimljiva činjenica 3: Opšte je poznato da je Bulgari u stvari italijaski zlatar koji pravi nakit, i kako je onda moguće da je u samo poslednjih desetak godina uspeo toliko da se probije u industriji satova? Ne samo to, već je pokupio nekoliko prestižnih nagrada za revolucionarni dizajn, a mehanizmi su toliko dobro napravljeni i obrađeni da se gotovo jednoglasno svrstavaju direktno u visoku horologiju, u istu kategoriju kao recimo Patek i Vacheron. Kako? Lako, kada je Bulgari prebacivao proizvodnju svojih satova iz Italije za Švajcarsku, kupio je fabriku Geralda Gente, sa celokupnim postrojenjem, tehnologijom, i neverovatnom srećom u vidu dizajna i tehničkih crteža svetske legende, u nekoj prašnjavoj fijoci. Ne sećate se ko je on? Onaj što je dizajnirao Royal Oak za Audemars Piguet, i Nautilus za Patek, verovatno dva najrevolucionarnija i najtraženija sata danšnjice.
Nezavisni
Naravno, postoje i mnogi proizvođači koji ne pripadaju grupacijama, već su potpuno nezavisni. Za početak izdvojićemo bar tri svetski poznata imena iz ove kategorije. Rolex, Audemars Piguet i Patek Philippe.
Kao i uvek, u ovom segmentu mogu se naći i pojedini mikro proizvođači kao na primer H. Moser iil F.P. Journe, sa godišnjom proizvodnjom od nekih 1000 satova; izuzetno kvalitetni, retki i cenjeni.
Kada bismo ovaj koncept pomerili još korak dalje, u apsolutni ekstrem, dobili bi smo DeBethune, Philippe Dufour, Gruebel Forsey, ili Kari Voutilainen. Sa proizvodnjom od samo 50 do 100 satova godišnje, potpuno ručno izradjenih, često po meri kupca u serijama jedan od jedan, ovo je apsolutni vrhunac. Cena za unikatni sat? Prava sitnica: jedan penthaus na Dedinju ili 5 garsonjera na Vračaru.
Zanimljiva činjenica 4: Hans Wilsdorf, osnivač Rolex-a, je toliko prezirao ideju da neko drugi jednoga dana može da poseduje njegov brend, da ga je posle smrti ostavio fondaciji, sa klauzolom da niko drugi nikada ne može da dođe u posed brenda.
Zanimljiva činjenica 5: AP i Patek su i dalje, nakon više od veka, u posedu porodica osnivača. Jedan od trenutnih naslednika AP-a, Olivier Audemars, je zapravo praunuk Edvarda Piguet-a; prezime Audemars je dobio od oca koji nema nikakve veze sa brendom, čista slučajnost. Svašta..
Zaključak: Da li je sve ovo bitno za jednog kupca?
Za 99% posto ljubitelja naravno da nije, kod ovakvih odluka treba slepo pratiti srce. Ovde nema prevare, uvek ćete dobiti kvalitet i jedinstvenu tradiciju koju svaki brend predstavlja.
Doduše ako ste stara komunjara kao ja, uvek ćete preferirati nezavisne proizvođače jer tu bar znate da vaš novac ide u ruke onih koji zaista i prave te satove, a ne bezimene vlasnike velikih holdinga koji sede u nekom privatnom avionu, puše Havanu i smeju se nama, običnim smrtnicima.